Dogodilo se na današnji dan,5. jun, 157. dan 2025. Do kraja godine ima 208 dana.

754. Ubijen je Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II. Tokom misije među germanskim plemenima od 719. osnovao je biskupije u više mesta na germanskom području. Ubio ga je jedan paganin Frizijac.

1723. Rođen je škotski ekonomista i filozof Adam Smit, uz Dejvida Rikarda najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").

1806. Napoleon je proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu.

1819. Rođen je engleski astronom i matematičar Džon Kauč Adams. Na osnovu nepravilnosti u kretanju Urana, odredio je, skoro istovremeno sa Irbenom Leverjeom, putanju Neptuna.

1826. Umro je nemački kompozitor i pijanist Karl Marija fon Veber, jedan od kreatora romantičnog izraza u nemačkoj muzici, a njegovo remek delo "Čobni strelac" smatra se prototipom nemačke romantične opere.

1827. Turske trupe zauzele su Akropolj i ušle u Atinu, nakon što su slomile ustanak za oslobođenje Grčke.

1837. Srpski knez Miloš Obrenović postavio je prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira...

1873. Pod pritiskom Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš zatvorio je zanzibarsko tršište robova.

1878. Rođen je meksički revolucionar Fransisko Pančo Vilja, lider seljačke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksički narodni tribun. Proglašen je 1966. za meksičkog nacionalnog junaka.

1883. Rođen je engleski ekonomista Džon Majnard Kejnz, poznat po delu "Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca", koje je donelo radikalan zaokret u ekonomskoj teoriji.

1887. Rođen je srpski lekar Kosta Todorović, infektolog i mikrobiolog, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored naučnih, značajan je njegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.

1898. Rođen je španski pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka, jedna od najznačajnijih ličnosti španske književnosti 20. veka. Streljali su ga pripadnici Frankove civilne garde 1936. ("Ciganski romansero", "Pesnik u Njujorku", "Krvava svadba", "Dom Bernarde Albe").

1915. Žene su u Danskoj dobile pravo glasa.

1916. Britanski feldmaršal irskog porekla, lord Horejšo Herbert Kičener, osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo je sa oklopnom krstaricom "Hempšir" koja je, ploveći u Rusiju, naišla na minu.

1941. Eksplodiralo je spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više hiljada ljudi, a srušeno i oštećeno više stotina kuća. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.

1945. Predstavnici SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone.

1947. Državni sekretar SAD Džordž Maršal izneo je plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. "Maršalov plan", kojim su SAD od 1948. do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.

1967. Počeo je rat Izraela i arapskih zemalja - Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golansku visoravan u Siriji.

1968. Palestinac Sirhan Sirhan je u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija, mlađeg brata predsednika Džona Kenedija, koji je takođe ubijen u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana podlegao ranama.

1972. U Stokholmu je počela prva konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline.

1975. Suecki kanal koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.

1992. Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu "Maršal Tito" u Sarajevu, čime je završeno povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.

2000. Poslednjeg dana posete Rusiji predsednik SAD Bil Klinton govorio je u Državnoj dumi, kao prvi američki predsednik koji se obratio ruskom parlamentu.

2000. Apelacioni sud u Santjagu ukinuo je poslanički imunitet bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu, i otvorio time put za sudski proces zbog zločina počinjenih u Čileu tokom njegovog režima. Sud je naredne godine suspendovao proces proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim.

2001. Laburistička stranka ubedljivo je pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler postao je prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata.

2001. Ujedinjene nacije obeležile su 20-godišnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije.

2003. SAD i Južna Koreja postigle su dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja je razdvajala Južnu i Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone.

2004. Umro je bivši američki predsednik Ronald Regan. Za vreme njegovog mandata (1981-1989) došlo je do otopljavanja odnosa sa Rusijom, čiji je predsednik bio Mihail Gorbačov, a dvojica državnika postigla su veliki broj sporazuma u cilju zaustavljanja trke u naoružanju.

2005. Na referendumu u Švajcarskoj odlučeno je da se ta država pridruži "šengenskoj zoni".

2012. Umro je legendarni pisac naučne fantastike Rej Bredberi autor kultnog romana "Farenhajt 451" po kome je snimljen istoimeni filmski hit. Autor je 27 romana, desetina zbirki priča i više od 600 kratkih priča. Najpoznatiji su mu romani "Marsovski letopisi", "Ilustrovani čovek", "Zlatne jabuke sunca" i "Okrobarska zemlja", kao i priče za popularne serije "Zona sumraka" i "Pozorište Reja Bredberija".

2017. Crna Gora je postala punopravna članica Severnoatlantskog vojnog saveza NATO.

2018. U erupciji vulkana Fuego u Gvatemali poginulo je 109 osoba, a više od 200 vodi se kao nestalo.