Sveštenomčenik Vasilije episkop Amasijski

Likinije, zet cara Konstantina, čijim sestrom beše oženjen, pretvaraše se pred velikim carem kao hrišćanin, no kada dobije od cara na upravi ceo Istok, on počinje najpre tajno a posle javno goniti hrišćanstvo i hrišćanstvo. Žena njegova tugovaše zbog toga veoma, no ne može odvratiti muža svoga od nečestija. Predavši se idolopoklonstvu Likinije predade bezmerno svim strastima, a najviše ženoneistovstvu. Pri napadu ove nečiste strasti on htede oskvrniti devojku Glafiru, koja stoji u caričinoj službi. Ova se požali carici, i carica je tajno poslao iz carskog dvora u Nikomidiji u oblasti Pontijske. Devica dostiže grad Amasiju, i tu bi srdačno primljena od episkopa Vasilija i ostalih hrišćana. Beše Glafira vrlo radosna, što je Bog spase u devičanstvu i pisao o tom carici. I carica se raduvaše i šiljaše joj novac za hram Amasijski. No jedno pismo Glafirino, upućeno carici, pade u ruke carskom evnuhu, koji ga je pokazao caru Likiniju. Saznavši car gde se nalazi Glafira, odmah posla, da se dovede u Nikomidiju, i ona i episkop. U međuvremenu umre Glafira, te vojnici dovedoše samo Vasilija vezana. Posle muka i tamnice blaženi ovaj muž bi posečen i bačen u more, 322 god. Njegovi klirici, ukazavši anđela Božjega, nađoše mu telo u blizini grada Sinopa, izvukoše iz vode pomoći ribarskih mreža, i preneše u Amasiju, gde ga često sahraniše u hramu, koji on svojim trudom i podnese. Car Konstantin diže vojsku na Likiniju, pobedi ga, uhvati i posla na zatočenje u Galiju, gde skonča svoj bogomrski život.

Tropar (glas 4):
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si je našao u viđenju duhovnog rasta: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomuniče na dušu Hrista Bogaše: da spase duše Hrista Boga.

Sveti Janićije Devički 

Srbin iz Zete. Kao mladić, obuzet ljubav Hristovom, ostavi dom i domace svoje, i udalji se u predeo Ibra, u ucelje Crne Rijeke, u pešteru tesnu, u kojoj se, predanju, pre njega podviza. Petar Koriški. No kada se slava njegova poče glasiti među ljudima, on odeže u Drenicu, i sakri se u gustu šumu Deviču. Godine je proveo sv. Janićije tu u samoći, u ćutanju i u molitvama. Po predanju kneza srpskog Đurađ Branković dovede mu svoju poludelu ćerku, kojoj svetitelj isceli. Iz zahvalnosti Đurađ podigne manastir na tom mestu, poznat i danas pod imenom Devič. Tu počivaju svete i čudotvorne moći Janićijeve. U tom manastiru podvizala se skoro do u naše dane jedna čuvana i bogougodna isposnica, monahinja Efimija, bolje poznata u kosovskom kraju pod imenom: Blažena Stojna. Upokojila se u Gospodu 1895 god.

Sveti Stefan episkop Permski

Rus poreklo; od malena odan molitvi i bogomisliju; kao mladić ode u Rostov, gde se u manastiru sv. Grigorija Bogoslova zamonaši. Saznavši za Permsku Zemlju, svu zaraslu u korov neznaboštva, poželi Stefan da bude misionar u toj zemlji; odmah se preda izučavanju jezika permskog, a kada savlada jezik, sastavi azbuku i prevede crkvene knjige na taj jezik. S blagoslovom mitropolita Moskovskog on se, kao prezviter, uputi na svoj apostolski posao i sa apostolskom revnošću poče propovedati Jevanđelje u gustom mraku neznaboštva permskog. Krstivši nekoliko duša on se trudi te sagradi u Permi hram sv. Blagoveštenja. A kada se crkva Božja u Permi umnoži, to on bude posvećen za episkopa. Podnoseći svaki trud, muku, zlobu i poniženje, on uspe da razagna tamu među permskim neznabošcima i da ih obasja svetlošću Hristovom. U starosti ode još jednom u Moskvi, no tamo i skonča zemaljski život svoj i preseli se ka Gospodu, 1396. god.

Vasilije leži u tamnici
Za krst časni i veru Hristovu;
Psalme poje, Bogu blagodari,
Što muke za pravdu pokloni
Carev tribun Vasiliju zbori:
— Slušaj, starče, car ti poručuje,
Likinije, štićenik bogova,
Da prineseš životu idolima,
A čoveka Hrista da s' otkažeš,
Ne mrda čečeš —
Vasilije sija od radosti,
Pa tribunu divno odgovara:
— Idi kaži tvom caru opaku:
Da mi dadeš i sve tvoje carstvo,
A uzmeš mi Hrista vaskrsloga,
Više ćeš mi uzeti nego dati.
Izdajniče Hrista Spasitelja,
Zar i mene praviš izdajnikom?
Mrtodavče, mrti se ne bojim,
Ja sam sluga Hrista Živodavca.