Dogodilo se na današnji dan, 4. jul
Danas je subota,185. dan 2026. godine.
Do kraja godine ima 180 dana.

1190 – Engleski kralj Ričard Lavljeg Srca (Richard) i francuski kralj Filip II (Philip) krenuli su u Treći krstaški rat. Njima se u tom ratu pridružio i nemačko-rimski car Fridrih I Barbarosa (Fridrick).

1631 – U Parizu je otvorena agencija za zapošljavanje, prva u svetu.

1753 – Rodjen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar (Jean Pierre Francois Blanchard), koji je 1785. s Džonom Džefrisom (John Jeffries) prvi preleteo kanal Lamanš balonom.

1776 – Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana je američka Deklaracija o nezavisnosti. Taj dan slavi se u SAD kao Dan nezavisnosti.

1799 – Rodjen je švedsko-norveški kralj Oskar I (Oscar), koji je tokom vladavine (1844-59) vodio politiku švedske neutralnosti i ujedinjenja skandinavskih zemalja.

1807 – Rodjen je italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi (Giuseppe), vodja pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima („hiljadu crvenih košulja“) oslobodio je 1860. Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno ušao u Napulj. Izabran je za poslanika Rima 1874, ali je odbio počasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i maršala.

1826 – U istom danu umrli su bivši predsednici SAD Džon Adams (John) (1797-1801) i Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) (1801-09).

1848 – Objavljen je „Komunistički manifest“ Karla Marksa (Marx) i Fridriha Engelsa (Friedrich).

1848 – Umro je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan (Francois, Chateaubriand). Smatra se tvorcem francuskog modernog književnog stila i jezika. Rafinirani stilista u delu „Memoari s onu stranu groba“, u političkim spisima negira tekovine francuske buržoaske revolucije i racionalizam u filozofiji.

1903 – Pušten je u rad prvi pacifički telegrafski kabl, izmedju San Franciska i Manile.

1927. – Rodjena je italijanska filmska glumica Djina Lolobridjida (Gina Lollobrigida), prva zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata („Fanfan Lala“, „Lepotice noći“, „Hleb, ljubav i mašta“, „Provincijalka“).

1934 – Umrla je francuska naučnica poljskog porekla Marija Kiri Sklodovska (Maria Curie Sklodowska). Otkrila je radioaktivne elemente radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku podelila je 1903. sa suprugom Pjerom (Pierre) i Bekerelom (Becquerel), a drugu za hemiju dobila je 1911.

1943 – Pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći u Gibraltaru poginuo je poljski general i političar Vladislav Sikorski (Vladyslav), šef vlade u emigraciji i tokom Drugog svetskog rata vrhovni komandant Poljskih oružanih snaga na Zapadu.

1946 – Filipini su stekli nezavisnost nakon 47 godina vladavine SAD.

1976 – Izraelski komandosi upali su na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putničkog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginuli su četiri komandosa, sedam od 10 otmičara i oko 20 ugandskih vojnika.

1979 – Bivši predsednik Alžira Ahmed Ben Bela (Bella) pušten je nakon 14 godina iz kućnog pritvora. Bio je prvi predsednik nezavisnog Alžira (1963), a sa vlasti ga je uklonio Huari Bumedijen (Houari Boumedienne) državnim udarom 1965.

1997 – Američka vasionska sonda „Patfajnder“ spuštena je na Mars.

1999 – Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika (Bouteflika) amnestirao je hiljade muslimanskih vojnih zatvorenika.

2000 – Umro je jedan od najslavnijih poljskih pisaca i antikomunista Gustav Herling-Grudzinski.

2001 – U cilju okončanja 18-godišnjeg gradjanskog rata, tokom kojeg je živote izgubilo blizu dva miliona ljudi, sudanska vlada prihvatila je libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Medjutim ona nije dovela do prekida rata.

2001 – U avionskoj nesreći u Sibiru poginulo je 145 ljudi.

2008 – Avion kineske kompanije sleteo je na medjunarodni aerodrom u Taojuanu na severu Tajvana, čime je zvanično, posle skoro šest decenija, uspostavljen avionski saobraćaj izmedju Kine i Tajvana. Politički sukobi Kine i Tajvana traju od 1949. kada su pristalice starog režima „otcepile“ Tajvan od komunističke Kine.

2011 – Preminuo je Oto fon Habsburg (Otto von), najstariji sin poslednjeg austrougarskog cara Karla Prvog. Rodjen 1912. bio je svedok pada svoje porodice, koja je bila primorana da posle Prvog svetskog rata ode u izgnanstvo. Posedovao je nemačko, austrijsko i madjarsko državljanstvo.

2021 – U padu vojnog aviona na Filipinima poginulo je 45 osoba, a 49 je spaseno. Avion se srušio pri pokušavaju da sleti na ostrvo Džolo u provinciji Sulu.

2022 – Iz vatrenog oružja ubijeno je 6 osoba na paradi povodom Dana nezavisnosti SAD u Čikagu. Uhapšen je muškarac zbog sumnje da je sa krova pucao u građane i optužen za ubistvo prvog stepena.

2024 – Laburistička partija osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu, a njen lider Kir Starmer (Keir) postao je novi premijer zemlje.

2025 – U više gradova u Srbiji na poziv studenata i zborova građana organizovane su blokade saobraćajnica. Policija je privodila i hapsila neke od okupljenih, među kojima su bili i maloletnici, studenti, profesori i građani.