1385. Pobedom u bici kod Alžubarote, Portugalci su sprečili pokušaj invazije kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugala.

1457. Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. "Majnciški psaltir" bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.

1777. Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).

1784. Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

1867. U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.

1893. U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.

1900. Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan "Bokserski ustanak" u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata stranih ugnjetača.

1920. U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju "Male Antante", vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Madjarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta pristupila i Rumunija.

1934. U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, dovedeni su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

1941. Britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD Frenklin Ruzvelt potpisali su "Atlantsku povelju", kojom su se založili za pravo svakog naroda da izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim promenama. Ta povelja kasnije je uključena u Povelju UN.

1945. Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu "Misuri" u Tokijskom zalivu.

1947. Formirana je država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.

1949. U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.

1956. Umro je nemački pisac Bertolt Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je "Prosjačkom operom", za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl. Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište "Berlinski ansambl" ("Kavkaski krug kredom", "Majka hrabrost").

1969. Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.

1970. SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1980. Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.

1986. U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka. Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto je uhapšena.

1988. Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari.

1996. Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.

2000. Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.

2000. Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera Leoneu.

2004. Umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu "Zarobljeni um" donela mu je svetsku slavu i priznanje.

2005. Svi putnici i članovi posade (ukupno 121 osoba) poginuli su kada se avion "Boing 737" kiparske kompanije "Helios erlajnz" srušio se u Grčkoj.

2006. U 5.00 po Griniču počelo je primirje izmedju Izraela i Libana koji su prihvatili Rezoluciju 1701 Ujedinjenih nacija i okončali međusobne vojne sukobe. Rat u Libanu izbio je 12. jula kada su gerilci Hezbolaha oteli dvojicu izraelskih vojnika, a Izrael odgovorio napadima na Liban.

2008. Poljska i SAD parafirale su u Varšavi sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog štita u Poljskoj.

2010. Umro je fotograf Herman Leonard, poznat po crno-belim fotografijama džez velikana poput Bili Holidej, Djuka Elingtona, Čarlija Parkera, Luisa Armstronga, Majlsa Dejvisa i Frenka Sinatre.

2012. Umro je šahovski velemajstor Svetozar Gligorić, nosilac 13 medalja sa šahovskih olimpijskih igara (dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih).

2013. Vlasti Egipta uvele su jednomesečno vanredno stanje i policijski čas u 13 oblasti zbog sukoba snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.

2014. Vlasti Gvineje, jedne od zemalja pogodjenih epidemijom ebole, uvele su vanredno stanje zbog hemoragične groznice koja je ubila više od 1.000 ljudi.

2015. Kuba i Amerika su obnovile diplomatske odnose i na zgradi ambasade SAD u Havani podignuta je američka zastava, 54 godine nakon što je spuštena i skinuta usled prekida saradnje dve zemlje.

2017. U poplavama koje su pogodile Fritaun, glavni grad Sijera Leonea, stradalo je više od 310 osoba.

2018. U Đenovi su poginule 43 osobe kada se urušio deo vijadukta na italijanskom autoputu A10.

2021. U zemljotresu jačine 7,2 stepeni po Rihteru koji je pogodio Haiti poginulo je više od 2.200 ljudi.

2022. U požaru u koptskoj hrišćanskoj crkvi u glavnom gradu Egipta Kairu poginula je 41 osoba.